Бојана Мелцер
Манастир Хиландар. Библиографија
О
Хиландару је писано у целом свету, језиком и писмом разних народа и ни један српски
манастир није толико описан, пописиван и проучаван као Хиландар. Зато је и библиографија Хиландара, овде први пут у целини сабрана, састављена и обрађена у намери да колико је то могуће обухвати и велики део иностране издавачке делатности, најбољи показатељ места Хиландара у светској културној баштини и пре свега у српској историји, књижевности уметности и духовној култури уопште.
Ово капитално дело представља велики допринос српској библиографији, али и српској култури и науци уопште.
Молитве светога Саве
Приредио Драгиша Бојовић
Књига садржи све молитве Светога Саве забележене у житијима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија. Ове поетске целине, издвојене из наративне структуре животописа и поређане по хронолошком реду, представљају праву молитвено-поетску историју Савиног живота и својеврсно паралелно поетизирано житије.У предговору др Драгише Бојовића представљен је молитвени портрет Светога Саве, чија је главна црта његово поимање да смисао живота чине “вера чиста и молитва честа”.
Књига приказује суштину Савине личности, о чему скоро и није писано.
Молитве Светога Саве су несвакидашња лектира за студенте, ђаке, научнике и за све друге којима је молитвени живот Светога Саве мало познат. Текстови се могу користити за светосавске приредбе, а књига може послужити и као необично леп дар.
Василије Марковић
Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији
Књига
Василија Марковића, “Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији”,
је већ неколико деценија незаобилазни извор у проучавању ове тематике. Не рачунајући,
у међувремену објављене, парцијалне радове, она је до данашњих дана остала и једина
свеобухватна студија о овоме.Станоје Станојевић и Никола Радојчић су је оценили као “дело високе научне вредности”, које представља “први озбиљан покушај да се проучи и прикаже целокупна прошлост православног монаштва и манастира у Србији.”
Опредељујући се за објављивање ове књиге, издавачи су то учинили из осећаја троструког поштовања: према аутору, теми и према оценама које су о књизи изрекли најбољи српски историчари. Изнад свега имали су на уму актуелну научну вредност књиге.
Бојана Мелцер
Манастир Сопоћани. Библиографија
У
свим енциклопедијским и општим делима средњовековне уметности и византијске културе
Манастир Сопоћани има своје угледно место. О њему су, поред наших аутора, писали
бројни страни научници, истраживачи, писци, песници, а из њихових писаних сведочанстава
и дела јасно је да би без Сопоћана уметност византијског света била лишена кључне
карике у континуитету свог развоја. Највише захваљујући лепоти сликарства, Сопоћани
су 1979. године уписани у светску културну баштину.Библиографија која је пред вама, стручно и аналитички обрађена, представља изузетан допринос познавању историје манастира и подстицај будућим истраживањима. Она није значајна само за српско библиотекарство, већ представља допринос и српској култури уопште.
Подељена је на следеће тематске целине: Извори, Путописи, Монографије, Општеинформативна дела и опште студије, Сопоћани у општим делима о средњовековној уметности, Историја, Конзерваторско-рестаураторски радови, Архитектура, Сликарство, Археолошки налази, примењена уметност, рукописи и књиге.
Ђорђе Сп. Радојичић
Гојко Суботић
Из прошлости манастира светог Јована Богослова
Манастир
Свети Јован Богослов (у јавности и у науци познат до сада као Манастир Поганово)
један је од ретких српских манастира без одговарајуће монографије. Највише пажње у последње време Манастиру је посветио Гојко Суботић, дописни члан Српске академије наука и уметности, чија се научна аргументација делимично наслања на ставове Ђорђа Сп. Радојичића.
То је управо и определило концепцију прве књиге о Манастиру Свети Јован Богослов.
Верујемо да ће она, до појаве опсежне монографије, задовољити потребе читалаца.
Црква светог Пантелејмона у Нишу
Међу
нишким храмовима посебно место заузима Црква светог Пантелејмона. Најважнији разлог за посебно поштовање овога храма стоји у чињеници што је првобитну цркву саградио или обновио Стефан Немања.
Одговарајући на изазов историјског значаја Цркве, одлучили смо да приредимо и објавимо ову књигу, верујући да она може бити на корист и спасење овдашњих богољубивих Срба, али и свих других који долазе у овај свети храм.
Окосницу књиге чини рад проте Петра Гагулића, а у књигу су уврштени и текстови проте Мирољуба Стојановића, академика Војислава Кораћа и др Драгише Бојовића.
Нема коментара:
Постави коментар