среда, 05. новембар 2014.

Објављене књиге



Бојана Мелцер

Манастир Хиландар. Библиографија

О Хиландару је писано у целом свету, језиком и писмом разних народа и ни један српски манастир није толико описан, пописиван и проучаван као Хиландар.
Зато је и библиографија Хиландара, овде први пут у целини сабрана, састављена и обрађена у намери да колико је то могуће обухвати и велики део иностране издавачке делатности, најбољи показатељ места Хиландара у светској културној баштини и пре свега у српској историји, књижевности уметности и духовној култури уопште.
Ово капитално дело представља велики допринос српској библиографији, али и српској култури и науци уопште.



Молитве светога Саве

Приредио Драгиша Бојовић

Књига садржи све молитве Светога Саве забележене у житијима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија. Ове поетске целине, издвојене из наративне структуре животописа и поређане по хронолошком реду, представљају праву молитвено-поетску историју Савиног живота и својеврсно паралелно поетизирано житије.
У предговору др Драгише Бојовића представљен је молитвени портрет Светога Саве, чија је главна црта његово поимање да смисао живота чине “вера чиста и молитва честа”.
Књига приказује суштину Савине личности, о чему скоро и није писано.
Молитве Светога Саве су несвакидашња лектира за студенте, ђаке, научнике и за све друге којима је молитвени живот Светога Саве мало познат. Текстови се могу користити за светосавске приредбе, а књига може послужити и као необично леп дар.



Василије Марковић

Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији

Књига Василија Марковића, “Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији”, је већ неколико деценија незаобилазни извор у проучавању ове тематике. Не рачунајући, у међувремену објављене, парцијалне радове, она је до данашњих дана остала и једина свеобухватна студија о овоме.
Станоје Станојевић и Никола Радојчић су је оценили као “дело високе научне вредности”, које представља “први озбиљан покушај да се проучи и прикаже целокупна прошлост православног монаштва и манастира у Србији.”
Опредељујући се за објављивање ове књиге, издавачи су то учинили из осећаја троструког поштовања: према аутору, теми и према оценама које су о књизи изрекли најбољи српски историчари. Изнад свега имали су на уму актуелну научну вредност књиге.





Бојана Мелцер

Манастир Сопоћани. Библиографија

У свим енциклопедијским и општим делима средњовековне уметности и византијске културе Манастир Сопоћани има своје угледно место. О њему су, поред наших аутора, писали бројни страни научници, истраживачи, писци, песници, а из њихових писаних сведочанстава и дела јасно је да би без Сопоћана уметност византијског света била лишена кључне карике у континуитету свог развоја. Највише захваљујући лепоти сликарства, Сопоћани су 1979. године уписани у светску културну баштину.
Библиографија која је пред вама, стручно и аналитички обрађена, представља изузетан допринос познавању историје манастира и подстицај будућим истраживањима. Она није значајна само за српско библиотекарство, већ представља допринос и српској култури уопште.
Подељена је на следеће тематске целине: Извори, Путописи, Монографије, Општеинформативна дела и опште студије, Сопоћани у општим делима о средњовековној уметности, Историја, Конзерваторско-рестаураторски радови, Архитектура, Сликарство, Археолошки налази, примењена уметност, рукописи и књиге.



Ђорђе Сп. Радојичић

Гојко Суботић

Из прошлости манастира светог Јована Богослова

Манастир Свети Јован Богослов (у јавности и у науци познат до сада као Манастир Поганово) један је од ретких српских манастира без одговарајуће монографије.
Највише пажње у последње време Манастиру је посветио Гојко Суботић, дописни члан Српске академије наука и уметности, чија се научна аргументација делимично наслања на ставове Ђорђа Сп. Радојичића.
То је управо и определило концепцију прве књиге о Манастиру Свети Јован Богослов.
Верујемо да ће она, до појаве опсежне монографије, задовољити потребе читалаца.






Црква светог Пантелејмона у Нишу

Међу нишким храмовима посебно место заузима Црква светог Пантелејмона.
Најважнији разлог за посебно поштовање овога храма стоји у чињеници што је првобитну цркву саградио или обновио Стефан Немања.
Одговарајући на изазов историјског значаја Цркве, одлучили смо да приредимо и објавимо ову књигу, верујући да она може бити на корист и спасење овдашњих богољубивих Срба, али и свих других који долазе у овај свети храм.
Окосницу књиге чини рад проте Петра Гагулића, а у књигу су уврштени и текстови проте Мирољуба Стојановића, академика Војислава Кораћа и др Драгише Бојовића.

Нема коментара:

Постави коментар