среда, 05. новембар 2014.

У 2003 години


Жан-Клод Ларше

Студије из православне теологије

Жан-Клод Ларше (Jean-Claude Larchet) је сигурно најзначајнији православни теолог на француском говорном подручју. Доктор је философије и теологије и ђакон је у српској православној парохији Св. Саве у Паризу. Докторирао је у Стразбуру на тему "Thйrapeutique des maladies spirituelles" (Лечење духовних болести). Његов богословски интерес показује капитално богословско дело и уједно његов докторат из теологије "Le divisasion de l’ homme selon St. Maxim le Confesseur" (Обожење човека по Светом Максиму Исповеднику). Жан-Клод Ларше се данас сматра једним од најбољих франкофонских познавалаца Светог Максима Исповедника.
Књига "Студије из православне теологије" представља скуп радова из области православне теологије и духовности као што се из наслова да закључити. Неки радови су до сада објављивани у неким нашим теолошким часописима и то : "La fonction prophetique du monachisme athonite dans le monde moderne" (Пророчка улога светогорског монаштва у савременом свету), La question cristologique (Христолошка питања), La theologie palamite des energies divines a-t-elle un fondament dans le 6 Concile oucuamenique (Има ли паламистичко богословље о божанским енергијама основу у VI васељенском сабору), The teaching of st Siloan the Athonite on love of enemies (А ја вам кажем : Љубите непријатеље своје).
У књигу ће ући и његов текст "Учење Епископа жичког Николаја о хришћанској љубави у делу Касијана" презентован на симпозиjуму о Владики Николају, у Жичи. Један од најзначајнијих текстова др Ларшеа који ће се први пут наћи овде у српском преводу је La Question du Filioque (Питање о filioque). У овом тексту др Ларше се са светоотачких основа јасно одређује према учењу римокатоличке цркве о происхођењу Светог Духа и од Сина (filioque).
Ова књига ће сигурно побудити пажњу како стручне публике тако и свих који желе да сазнају нешто више о хришћанској Цркви и животу у њој.



Ендрју Лаут

Св. Максим Исповедник

Иако према речима Хенрија Чедвика Ендрју Лаут (Andrew Louth) важи за "најученијег теолога на Острву", ауторитет овог православног професора у области патристике и византијских студија се простире на цело енглеско говорно подручје. Професор Лаут је духовно чедо епископа Калиста Вера. Своју академску каријеру почиње на Оксфорду, затим постаје професор Културне историје на Голдсмит колеџу у Лондону. Тренутно је професор Патристике и Византијских студија на Универзитету у Дарму (Durham). Овог научника поред великог броја чланака краси и завидан број објављених књига: Discerning the mistery (Разабирање тајне), The origins of the Christian Mystical Tradition (Извори хришћанске мистичке традиције), Eusebius: The History of the Church (Јевсевије: Црквена историја), Denys the Arеopagite (Дионисије Ареопагит), Maximus the Confessor (Св. Максим Исповедник), John Damascine (Св. Јован Дамаскин).
Професор Лаут важи за једног од најбољих познавалаца дела Св. Максима Исповедника, сигурно једног од највећих византијских философа који представља круну патристичког периода.
Зато преносим у српском издању рад професора Лаута о св. Максиму Исповеднику. За разлику од енглеског оригинала српско издање ће уместо превода одређених поглавља из Максимових дела Ambugua ad Joanem и Opuscula Teologica and Polemica садржати преводе Максимових дела Ambigua od Thomam и Писма о љубави. Ова књига ће свакако представљати велики допринос за упознавање учења овог великог Светог оца.



Митрополит пергамски Јован Зизулас

Биће као заједница

Митрополит пергамски Јован Зизулас је нашироко познат нашој академској јавности. Преводи његових дела се дуги низ година објављују у богословским часописима на српском језику, а његова пастирска реч се врло често може чути и у православним храмовима у Србији. Митрополит Јован је рођен у Грчкој. На Теолошком факултету Атинског универзитета је дипломирао и докторирао са тезом " Јединство Цркве у Евхаристији и Епископу у прва три века", која је објављена у српском преводу. Студирао је Патристику на Харварду. Годинама је заступао Весељенску патријаршију у Комисији за веру Светског савета Цркава у Женеви. Као митрополит Цркве пергамске, која је у оквиру Весељенске патријаршије, задужен је за дијалог са Римокатоличком црквом. Објављивао је доста чланака и предавао на великом броју светских универзитета. Сталну позицију професора теологије имао је у Глазгову и Солуну. Његови обједињени чланци су објављивани на светским језицима : на француском у L’ Etre ecclesial, на енглеском Being as communion.
Овде преносимо на српској језику његово дело Биће као заједница, објављено у оригиналу на енглеском. Већи део философских и екслисиолошких текстова из ове књиге су објављивани на српском, али има и оних који се први пут овде налазе у српском преводу. Сигурно да ова књига представља капитално дело једног од најбољих православних теолога новије генерације.



Драгиша Бојовић

Свети Јефрем Сирин у српској црквеној књижевности

Било је потребно 35 година да би се у српској науци вратило интересовање за рецепцију светоотачке књижевности. Истраживања које је утемељио Димитрије Богдановић књигом Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности (Београд 1968) поново постају актуелна.
Књига др Драгише Бојовића Свети Јефрем Сирин у српској црквеној књижевности још једном показује значај таквих истраживања. Поред интерпретације делатности и књижевног дела Светог Јефрема (306-373), књига садржи два обимна поглавља у којима је сагледано рукописно наслеђе код Срба, као и утицај овог сиријског светог оца на старе српске писце.
При томе се дошло до занимљивих резултата који повезују српску глагољску и ћирилску традицију.



Свети Симеон Нови Богослов, поуке
(предговор и приређивач – С. Ристић Горгиев)

Ова књига представља мали превод из обимног аскетског дела Св. Симеона Новог Богослова познатог под називом "Катихезе".
Св. Симеон нам је углавном познат по својим химнама, па је значај овог дела утолико већи што је ово први покушај да се наша читалачка јавност упозна и са његовим поукама.
Св. Симеон Нови Богослов представља једну од најопитнијих личности хришћанства десетога века. Позив ка личном искуству и доживљају Бога јесте једна од његових основних порука...





Вера Георгиева

Византијска философија
(превод са македонског Б. Горгиев и С. Ристић Горгиев)

Књига покрива једну велику празнину у научној и стручној јавности код нас. Аутор књиге проф. др Вера Георгиева афирмисани је стручњак и предавач византијске философије, као и аутор већ објављене књиге " Философија исихазма".
За разлику од осталих приступа где се византијска философија третира као настављач античке философије и то особито неоплатонизма, В. Георгиева византијску философију види као једну сасвим оригиналну хришћанску философију.
Зато нам даје преглед свих значајних мислилаца Византије и на врло једноставан начин улази у тешке метафизичке теме, а да притом не нарушава смисао и значај истих.



Владимир Бован

Призренска богословија

Код неких других народа историја једне овакве институције свела би се само на преглед њене образовне делатности.
За Србе, међутим, призренска Богословија представља много више од тога. И међу сличним српским институцијама њен летопис се уздиже својом необичношћу, успесима и прегнућима, али и историјским искушењима.
Кроз историју Богословије, коју је основао Сима Андрејевић Игуманов (на слици), оцртава се историјски удес српског народа на Косову и Метохији. Тешке околности из времена настанка пратиле су је, у неком другом облику, кроз целокупно време постојања. Књига о њој је резултат преданог дугогодишњег рада неуморног истраживача и професора универзитета др Владимира Бована.



Миша Ракоција

Сићевачки манастир

Манастир Свете Богородице налази се у живописном пределу Сићевачке клисуре.
Према сачуваним подацима манастирска црква је саграђена и живописана 1644. године, што сведочи о духовном и културном животу Срба под турском влашћу на овим просторима.
Ово је прва обимна и богато илустрована студија о историји, архитектури и сликарству Сићевачког манастира.






Снежана Бојовић

Библиографија часописа "Свети кнез Лазар"

"Свети кнез Лазар", часопис Рашко-призренске епархије, је један од најзначајнијих епархијских часописа у Српској православној цркви. У овој години се навршава 10 година његовог излажења, што представља прави повод за израду и објављивање библиографије. Она показује богатство тема и присуство значајних аутора, али садржи и неке особености којих нема у другим епархијским гласилима.
Само у часопису "Свети кнез Лазар" може се изворно пратити српска драма на Косову и Метохији и однос Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија према косовским проблемима. Поред тога, ово је један од ретких часописа у коме се константно изражава критички однос према екуменизму.



Весна Ристић

Исихазам у Србији. Библиографија

Исихазам је један од најзначајнијих покрета у православљу чији се настанак везује за име св. Григорија Паламе.
Сматра се, међутим, да је доктрина исихазма настала далеко раније. Исихазам је био значајно присутан и у српској духовности средњега века, о чему су написани значајни радови, а настали су и многи преводи страних аутора.
Библиографија која је пред нама представља преглед и једних и других радова. Поред тога, као додатак се објављује и Прилог библиографији Светога Саве.







Православна теологија и уметност
(зборник)

Зборник садржи предавања са духовног семинара "Православна теологија и уметност", који је организован у Нишу од 31. октобра до 28. новембра. 2002. године
Аутори радова су : Владика др Атанасије Јевтић (Православна теологија и уметност), проф. Др Радован Биговић (Црква и постмодернизам), проф. др Бранислав Тодић (Исус Христос – недремано око), доц. др Драгиша Бојовић (Есхатологија св. Јефрема Сирина и српска црквена књижевност) и доц. др Слађана Ристић Горгиев (Гносеологија св. Симеона Новог Богослова).






Библиографија оца Јустина Поповића

Отац Јустин Поповић, уз Владику Николаја Велимировића, је један од најзначајнијих српских теолога.
Аутор је значајних књига и радова, објављених за време живота и након његове смрти.
Делимичну библиографију оца Јустина објавио је Владика Атанасије Јевтић.
Библиографија коју објављује Центар за црквене студије обухвата објављене радове до 2002. године.







Црквене студије
(Часопис)

У часопису ће бити представљени резултати рада на пројектима чланова Центра за црквене студије, али и сарадника из земље и иностранства.
Редакцију сачињавају научници из Ниша, Скопља и Софије.



Нема коментара:

Постави коментар