четвртак, 06. новембар 2014.

Библиотека Свети Владика Николај

Идеја о формирању библиотеке центра за црквене студије настала је у време оснивања самог Центра. Зато су и протекле године биле испуњене сталним настојањима да се, у тешким условима, за ту будућу библиотеку обезбеди што више књига и часописа из земље и иностранства. Прве књиге су обезбеђене 2001 год., а први дародавци су били Задужбина Светог манастира Хиландара, Арс либри и Светигора. Иако раније није било услова за постојање библиотеке, увек се у Центру сматрало да она мора бити саставни део свих оних пројеката који су реализовани или планирани.
2004 године је формирана библиотека с благословом Епископа нишког господина Иринеја и понела је име Светог Владике Николаја. Данас је библиотека смештена у просторијама Центра за црквене студије у улици Обреновићева 20 у Нишу.

ФОНД

Библиотека почење са радом са завидним фондом књига, приручника и часописа. Преко 1000 наслова из различитих области добар су основ за настанак једне специјализоване библиотеке. У њеном фонду заступљене су бројне области:историја, историја Цркве, археологија и историја уметности, црквена књижевност, старословенски језик, палеографија, теологија, патристика, догматика, литургика, савремено богословље, философија, медицина,периодика, библиографије, енциклопедије, речници и друго.

РУКОПИСНА, СТАРА И РЕТКА КЊИГА
Библиотека поседује и значајан број наслова рукописне, старе и ретке књиге. Као илустрацију наводимо само неке:
1. Минеј за октобар, XIV век, пергамент, један лист, српска редакција
2. Минеј општи, Москва 1818.
3. Песме о Светом Алексију Божјем човеку и Светој великомученици ВАрвари, штампано пре 1859.године
4. Архијерејско поученије новорукоположеном свештенику, Београд 1858
5. Поученије, Београд 1859
6. Кратки црквени устав, Београд 1860
7. Притче Христове, Београд 1870
8. Месецослов, Карловци 1871
9. Митрополит Михаил, Одбрана истине, Београд 1871
10. Филарет Петровић. Двије речи по штудији Хегеловој о постању свјета и човјека, Ниш 1882
11. Сократ Схоластик, Црквена историја, Београд 1886
12. Посланица Инокентија, епископа Нишког, Ниш 1896
13. Епископ жички Сава Дечанац, Владалац и народ, Београд 1897
14. Епископ нишки Никанор, Беседе и речи, Ниш 1908

Међу часописима по старини се истичу београдски Хришћански весник (1880) и лесковачки Црквени гласник (1887)

ДАРОДАВЦИ

Библиотека почиње са радом захваљујући помоћи бројних институција и појединаца, које овим поводом и помињемо: Српска академија наука и уметности, НАродна библиотека Србије, Атос, Образ светачки, Задужбина Светог манастира Хиландара, Извршни одбор скупштине града Ниша, Арс Либри, Делта-матик, Бугарска академија наука, Институт за македонски језик, Штампарија Патријаршије, Светигора, манастир Ћелије, манастир Сопоћани, Универзитетска библиотека Никола тесла (Ниш), Универзитетска библиотека Светозар Марковић (Београд), Штампарија Пунта, Братство Светог Симеона Мироточивог, Топлица Ђорђевић, Нинослав Крстић, др Радивој Радић, др Драган Николић, Емилија Спасић, Милун Стијовић, Небојша Бакић, Владимир Станимировић, др Зоран Милошевић, Милан Николић, Милутин Брковић и други. Свима се најискреније захваљујемо.

среда, 05. новембар 2014.

У 2004 години


Слађана Ристић Горгиев

Бесмртност душе у византијској патристици

Ова књига разматра један од најфундаменталнијих проблема светоотачког учења у Византији – бесмртност душе.
Проблем душе се посматра у тријади дух, душа, тело, а његов однос кроз тумачење светих отаца. Аутор даје аргументе онтолошке и гносеолошке заснованости бесмртности у хришћанству, и то не само душе, него целокупног човековог бића.
Основна теза ове књиге у својим завршним разматрањима упућује на став да је бесмртност дар, благодат душама, обоженим а не нужност како се уобичајено мисли.





Бранко Горгиев

Утицај неоплатонизма на дело Псеудо-Дионисија

Ова књига разобличава једно урезано схватање у стручној јавности да је дело Св. Псеудо – Дионисија Ареопагита под јаким утицајем неоплатонизма.
Кроз философску, филолошку и историјску анализу аутор нам даје аргументе против такве тезе и тврди да утицаја у садржинском смислу готово и нема, јер се ради о оригиналном хришћанском аутору.
Ако се и може уочити и терминолошка сличност, она пре упућује само на форму и језик којим су мислиоци тога времена говорили, а никако и на смисао термина.





Бранко Горгиев

Проблем слободе и предестинације у делу св. Јована Касијана

Књига се дотиче односа између западне и источне рецепције и примања милости и слободне воље човека.
Западно поимање је оличено у делу блаженог Августина док је источно оличено у делу св. Јована Касијана, аутора замашне монашке литературе и оснивача монаштва на Западу у V веку.
Књига садржи и оригинални превод 11, 12. и 13. главе Касијанових " Разговора светих отаца" (Conlationes).



Владимир Цветковић

Онтологија нужности и онтологија слободе

Владимир Цветковић је философ новије генерације. Дипломирао је философију на Универзитету у Београду, магистрирао Патристичку философију на Универзитету у Дарму (Durham) код професора Ендрју Лаута. Тренутно је на докторским студијама на истоименом Универзитету.
Књига Онтологија нужности и онтологија слободе представља преведену и допуњену магистарску тезу Ontologies of freedom and necesity одбрањену на Универзитету у Дарму.
То је преглед учења о логосу од Хераклита до св. Атанасија Великог приказан кроз призму мењања античке затворене онтологије базиране на нужности у једну нову онтологију која се заснива у Божјој слободи, те на тај начин и слободи човека. Књига је скроман допринос овог младог аутора развоју патристичке философије у Срба.



Библиографија владике Атанасија Јевтића

Богословско дело Владике др Атанасија Јевтића је одавно познато ван граница наше земље, а његове књиге се налазе у свим значајним светским библиотекама.
Владика Атанасије је данас водећи српски теолог, преводилац светих отаца и публициста, који увек има активан однос према друштвеној стварности.
Импресиван опус објављених радова је довољан повод за објављивање библиографије.






Бранислав Тодић, Драгиша Бојовић

Сопоћански поменик

Поменици представљају драгоцен историјски извор, нарочито важан за проучавање историје Српске цркве.
Сопоћански поменак, у последње време код нас проглашен изгубљеним, био је изазов за двојицу научника којима историја није ужа специјалност. Др Бранислав Тодић (историчар уметности) и др Драгиша Бојовић (историчар књижевности) дошли су до занимљивих резултата који представљају значајан допринос у проучавању поменика.


У 2003 години


Жан-Клод Ларше

Студије из православне теологије

Жан-Клод Ларше (Jean-Claude Larchet) је сигурно најзначајнији православни теолог на француском говорном подручју. Доктор је философије и теологије и ђакон је у српској православној парохији Св. Саве у Паризу. Докторирао је у Стразбуру на тему "Thйrapeutique des maladies spirituelles" (Лечење духовних болести). Његов богословски интерес показује капитално богословско дело и уједно његов докторат из теологије "Le divisasion de l’ homme selon St. Maxim le Confesseur" (Обожење човека по Светом Максиму Исповеднику). Жан-Клод Ларше се данас сматра једним од најбољих франкофонских познавалаца Светог Максима Исповедника.
Књига "Студије из православне теологије" представља скуп радова из области православне теологије и духовности као што се из наслова да закључити. Неки радови су до сада објављивани у неким нашим теолошким часописима и то : "La fonction prophetique du monachisme athonite dans le monde moderne" (Пророчка улога светогорског монаштва у савременом свету), La question cristologique (Христолошка питања), La theologie palamite des energies divines a-t-elle un fondament dans le 6 Concile oucuamenique (Има ли паламистичко богословље о божанским енергијама основу у VI васељенском сабору), The teaching of st Siloan the Athonite on love of enemies (А ја вам кажем : Љубите непријатеље своје).
У књигу ће ући и његов текст "Учење Епископа жичког Николаја о хришћанској љубави у делу Касијана" презентован на симпозиjуму о Владики Николају, у Жичи. Један од најзначајнијих текстова др Ларшеа који ће се први пут наћи овде у српском преводу је La Question du Filioque (Питање о filioque). У овом тексту др Ларше се са светоотачких основа јасно одређује према учењу римокатоличке цркве о происхођењу Светог Духа и од Сина (filioque).
Ова књига ће сигурно побудити пажњу како стручне публике тако и свих који желе да сазнају нешто више о хришћанској Цркви и животу у њој.



Ендрју Лаут

Св. Максим Исповедник

Иако према речима Хенрија Чедвика Ендрју Лаут (Andrew Louth) важи за "најученијег теолога на Острву", ауторитет овог православног професора у области патристике и византијских студија се простире на цело енглеско говорно подручје. Професор Лаут је духовно чедо епископа Калиста Вера. Своју академску каријеру почиње на Оксфорду, затим постаје професор Културне историје на Голдсмит колеџу у Лондону. Тренутно је професор Патристике и Византијских студија на Универзитету у Дарму (Durham). Овог научника поред великог броја чланака краси и завидан број објављених књига: Discerning the mistery (Разабирање тајне), The origins of the Christian Mystical Tradition (Извори хришћанске мистичке традиције), Eusebius: The History of the Church (Јевсевије: Црквена историја), Denys the Arеopagite (Дионисије Ареопагит), Maximus the Confessor (Св. Максим Исповедник), John Damascine (Св. Јован Дамаскин).
Професор Лаут важи за једног од најбољих познавалаца дела Св. Максима Исповедника, сигурно једног од највећих византијских философа који представља круну патристичког периода.
Зато преносим у српском издању рад професора Лаута о св. Максиму Исповеднику. За разлику од енглеског оригинала српско издање ће уместо превода одређених поглавља из Максимових дела Ambugua ad Joanem и Opuscula Teologica and Polemica садржати преводе Максимових дела Ambigua od Thomam и Писма о љубави. Ова књига ће свакако представљати велики допринос за упознавање учења овог великог Светог оца.



Митрополит пергамски Јован Зизулас

Биће као заједница

Митрополит пергамски Јован Зизулас је нашироко познат нашој академској јавности. Преводи његових дела се дуги низ година објављују у богословским часописима на српском језику, а његова пастирска реч се врло често може чути и у православним храмовима у Србији. Митрополит Јован је рођен у Грчкој. На Теолошком факултету Атинског универзитета је дипломирао и докторирао са тезом " Јединство Цркве у Евхаристији и Епископу у прва три века", која је објављена у српском преводу. Студирао је Патристику на Харварду. Годинама је заступао Весељенску патријаршију у Комисији за веру Светског савета Цркава у Женеви. Као митрополит Цркве пергамске, која је у оквиру Весељенске патријаршије, задужен је за дијалог са Римокатоличком црквом. Објављивао је доста чланака и предавао на великом броју светских универзитета. Сталну позицију професора теологије имао је у Глазгову и Солуну. Његови обједињени чланци су објављивани на светским језицима : на француском у L’ Etre ecclesial, на енглеском Being as communion.
Овде преносимо на српској језику његово дело Биће као заједница, објављено у оригиналу на енглеском. Већи део философских и екслисиолошких текстова из ове књиге су објављивани на српском, али има и оних који се први пут овде налазе у српском преводу. Сигурно да ова књига представља капитално дело једног од најбољих православних теолога новије генерације.



Драгиша Бојовић

Свети Јефрем Сирин у српској црквеној књижевности

Било је потребно 35 година да би се у српској науци вратило интересовање за рецепцију светоотачке књижевности. Истраживања које је утемељио Димитрије Богдановић књигом Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности (Београд 1968) поново постају актуелна.
Књига др Драгише Бојовића Свети Јефрем Сирин у српској црквеној књижевности још једном показује значај таквих истраживања. Поред интерпретације делатности и књижевног дела Светог Јефрема (306-373), књига садржи два обимна поглавља у којима је сагледано рукописно наслеђе код Срба, као и утицај овог сиријског светог оца на старе српске писце.
При томе се дошло до занимљивих резултата који повезују српску глагољску и ћирилску традицију.



Свети Симеон Нови Богослов, поуке
(предговор и приређивач – С. Ристић Горгиев)

Ова књига представља мали превод из обимног аскетског дела Св. Симеона Новог Богослова познатог под називом "Катихезе".
Св. Симеон нам је углавном познат по својим химнама, па је значај овог дела утолико већи што је ово први покушај да се наша читалачка јавност упозна и са његовим поукама.
Св. Симеон Нови Богослов представља једну од најопитнијих личности хришћанства десетога века. Позив ка личном искуству и доживљају Бога јесте једна од његових основних порука...





Вера Георгиева

Византијска философија
(превод са македонског Б. Горгиев и С. Ристић Горгиев)

Књига покрива једну велику празнину у научној и стручној јавности код нас. Аутор књиге проф. др Вера Георгиева афирмисани је стручњак и предавач византијске философије, као и аутор већ објављене књиге " Философија исихазма".
За разлику од осталих приступа где се византијска философија третира као настављач античке философије и то особито неоплатонизма, В. Георгиева византијску философију види као једну сасвим оригиналну хришћанску философију.
Зато нам даје преглед свих значајних мислилаца Византије и на врло једноставан начин улази у тешке метафизичке теме, а да притом не нарушава смисао и значај истих.



Владимир Бован

Призренска богословија

Код неких других народа историја једне овакве институције свела би се само на преглед њене образовне делатности.
За Србе, међутим, призренска Богословија представља много више од тога. И међу сличним српским институцијама њен летопис се уздиже својом необичношћу, успесима и прегнућима, али и историјским искушењима.
Кроз историју Богословије, коју је основао Сима Андрејевић Игуманов (на слици), оцртава се историјски удес српског народа на Косову и Метохији. Тешке околности из времена настанка пратиле су је, у неком другом облику, кроз целокупно време постојања. Књига о њој је резултат преданог дугогодишњег рада неуморног истраживача и професора универзитета др Владимира Бована.



Миша Ракоција

Сићевачки манастир

Манастир Свете Богородице налази се у живописном пределу Сићевачке клисуре.
Према сачуваним подацима манастирска црква је саграђена и живописана 1644. године, што сведочи о духовном и културном животу Срба под турском влашћу на овим просторима.
Ово је прва обимна и богато илустрована студија о историји, архитектури и сликарству Сићевачког манастира.






Снежана Бојовић

Библиографија часописа "Свети кнез Лазар"

"Свети кнез Лазар", часопис Рашко-призренске епархије, је један од најзначајнијих епархијских часописа у Српској православној цркви. У овој години се навршава 10 година његовог излажења, што представља прави повод за израду и објављивање библиографије. Она показује богатство тема и присуство значајних аутора, али садржи и неке особености којих нема у другим епархијским гласилима.
Само у часопису "Свети кнез Лазар" може се изворно пратити српска драма на Косову и Метохији и однос Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија према косовским проблемима. Поред тога, ово је један од ретких часописа у коме се константно изражава критички однос према екуменизму.



Весна Ристић

Исихазам у Србији. Библиографија

Исихазам је један од најзначајнијих покрета у православљу чији се настанак везује за име св. Григорија Паламе.
Сматра се, међутим, да је доктрина исихазма настала далеко раније. Исихазам је био значајно присутан и у српској духовности средњега века, о чему су написани значајни радови, а настали су и многи преводи страних аутора.
Библиографија која је пред нама представља преглед и једних и других радова. Поред тога, као додатак се објављује и Прилог библиографији Светога Саве.







Православна теологија и уметност
(зборник)

Зборник садржи предавања са духовног семинара "Православна теологија и уметност", који је организован у Нишу од 31. октобра до 28. новембра. 2002. године
Аутори радова су : Владика др Атанасије Јевтић (Православна теологија и уметност), проф. Др Радован Биговић (Црква и постмодернизам), проф. др Бранислав Тодић (Исус Христос – недремано око), доц. др Драгиша Бојовић (Есхатологија св. Јефрема Сирина и српска црквена књижевност) и доц. др Слађана Ристић Горгиев (Гносеологија св. Симеона Новог Богослова).






Библиографија оца Јустина Поповића

Отац Јустин Поповић, уз Владику Николаја Велимировића, је један од најзначајнијих српских теолога.
Аутор је значајних књига и радова, објављених за време живота и након његове смрти.
Делимичну библиографију оца Јустина објавио је Владика Атанасије Јевтић.
Библиографија коју објављује Центар за црквене студије обухвата објављене радове до 2002. године.







Црквене студије
(Часопис)

У часопису ће бити представљени резултати рада на пројектима чланова Центра за црквене студије, али и сарадника из земље и иностранства.
Редакцију сачињавају научници из Ниша, Скопља и Софије.



О издавачу


Центар за црквене студије је основан у Нишу 2002. године са благословом Епископа нишког Иринеја, окупивши велики број доктора и магистара наука, који се баве научним проучавањем православне духовности. До данас је остварио изузетне резултате у многим областима.
     Организован је велики број научних скупова са намером да се осветле многе теме из црквене историје и афирмишу трајне хришћанске вредности. Наводимо скупове: Свети цар Константин и хришћанство, Грчка и Српска црква кроз векове, Свети Никита из Ремезијане, Стефан Немања и Топлица, Владета Јеротић – делом у времену, Православна теологија и култура, Манастир Бањска и доба краља Милутина и Историја и значај Призренске богословије. На овим скуповима је учествовало преко 350 научника из земље и света, а објављени су и зборници радова.
         Центар има богату издавачку делатност у оквиру које је објавио преко 50 издања  вредних и капиталних дела, међу којима су:
-         три књиге познатог православног теолога Жан Клод-Ларшеа (Пут, истина, живот, Теологија болести, Иконограф и  уметник),
-         Старо и ново. Студије о књижевности православних Словена аутора Александра  Наумова, професора Универзитета у Кракову и Венецији,
-         Византијска Венеција  Рената д’Антиге,
-         Три библиографије српских манастира (Хиландара, Сопоћана, Ђурђевих Ступова) аутора Бојане Мелцер. Библиографија манастираХиландара спада у капитална остварења,
-         Црква светог Пантелејмона у Нишу (више аутора),
-         Попови и протопопови Српске цркве у средњем веку Марије Копривице,
-         Студије професора Драгише Бојовића Свети Јефрем Сирин у српској црквеној књижевности и Српска есхатолошка књижевност,
-         Беседништво код Срба професора Милентија Ђорђевића,
-         Логос и бесмртност проф. Слађане Ристић Горгиев и многе друге
За издавачку делатност Центар је 2002. године добио награду
Сајма књига у Нишу – ИНИЦИЈАЛ.
     Центар за црквене студије објављује и часопис Црквене студије, најбољи часопис тог профила у земљи и један од најзначајнијих у свету. До сада је изашло десет бројева. У њему је до сада објављено око 400 радова
најеминентнијих научника из земље и света (Ниш, Београд, НовиСад, Стразбур, Краков, Венеција, Софија, Скопље, Франкфурт, Загреб, Солун, Москва, ВеликоТрново, Кијев, Осло, Атина, Дарм, Рим, Праг, Познањ, Архус, Париз, Либертвил, Санкт-Петербург, Њујорк, Амстердам…)
Црквене студије су референтни часопис категоризован у Министарству просвете и науке (М24), а налази се и на листи  категоризованих часописа Универзитета у Београду.  Појавило се и неколико рецензија Црквених студија у угледним светским  часописима: Бизантинославика (Чешка), Славистичке студије (Италија), Прилози за књижевност, историју и фолклор (Србија), Волшебнаја гора (Русија), Скрипта, Староблгарска литература (Бугарска) итд.
     За уређивање часописа професор Драгиша Бојовић је добио угледну награду ‘’Константин Острошки’’ у Пољској.
     Тешко је побројати све библиотеке у свету које поседују издања Центра за црквене студије. Захваљујући сарадњи Центра са националним институцијама као што су Народна библиотека Србије и Српска академија наука и уметности издања Центра се налазе у најзначајнијим националним, универзитетским и славистичким библиотекама и научним центрима као што су: Москва, Атина, Лондон Вашингтон, Питсбург, Њу Хевен, Ан Ербур, Санкт-Петербург, Париз, Праг, Софија, Загреб, Темишвар, Беч, Станфорд, Медисон, Краков, Лођ, Вроцлав, Гдањск, Познањ, Tрст, Верона, Падова, Торино, Напуљ, Берлин, Вирцбург, Гетеборг, Брно, Кијев, Сеул, Солун, Минск, Љубљана, Виљнус, Колумбус итд.
     Центар је основао и јединствену библиотеку у Нишу која носи име Светог владике Николаја и поседује неколико хиљада књига и часописа, као и рукописне и старе и ретке књиге. Библиотека ради већ осам година и у њој је на пословима библиотекара волонтирало преко 90 студената србистике.
     Наградом Старац Исаија стимулисани су и награђивани најбољи дипломци из области црквених студија у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Неки од њих данас су угледни научни истраживачи. Специјалном наградом, Благодарницом, Центар за црквене студије је одавао признање светским научницима који су афирмисали српску културу и православну духовност у свету. Ту награду су добили проф. др Јоанис Тарнанидис из Солуна, проф. др Жан Клод Ларше из Стразбура и проф. др Александар Наумов из Кракова. Добитници овог признања су и Патријарх српски Иринеј, проф. др Милан Радуловић и проф. др Радослав Бубањ.
     Центар је задужио град Ниш и бројним духовним семинарима, предавањима, промоцијама и  трибинама, на којима су говорили бројни домаћи и страни научници. Издања Центра промовисана су у угледним институцијама у Београду, Новом Саду, Солуну, Москви и Софији.
     Центар за црквене студије спада у оне ретке институције које се у континуитету припремале за обележавање 1700 година Миланског едикта. Програм је усвојен на Ванредној скупштини, одржаној 5. октобра 2009. године, на којој је присуствовао и тадашњи Епископ нишки Иринеј. Тада је и донета одлука о одржавању Међународног научног скупа Свети цар Константин и хришћанство (31. маја-2. јуна 2013), а припреме за тај скуптрајале су више од три године. Резултат таквог озбиљног приступа било је учешће преко 150 научника из свих крајева света: Бостон, Бејлор, Милано, Краков, Јерусалим, Венеција, Париз, Москва, Кардиф, Фиренца, Санкт-Петербург, Велико Трново, Бризбејн, Кембриџ, Рим, Тбилиси, Загреб, Лублин, Оксфорд, Смоленск, Нотингем, Анкара, Будимпешта, Чикаго, Скопље, Познањ, Њујорк, Амстердам, Архус, Осло,  Канзас, Единбург, Триер, Богота, Варшава, Лођ, Принстон, Грац, Крит, Дарм, Атина, Београд, Ниш…
Са скупа су објављена два тома зборника, а један део радова у јубиларном десетом броју Црквених студија (за 2013. годину).
Опште је мишљење да је ово био најзначајнији скуп у свету о Светом  цару Константину и Миланском едикту у години јубилеја. Тиме је Центар на најбољи могући начин дао допринос прослави.
      Суорганизатори скупа биле су угледне институције:
-         Центар за византијско-словенске студије ‘’Иван Дујчев’’, Софија
-         Институт за национална и верска питања, Солун
-         Институт за православне студије Универзитета у Кембриџу
-         Филозофски факултет у Нишу
-         Одељење за историју Филозофског факултета у Београду.
     Центар за црквене студије је добитник најугледније награде Града Ниша, ''11. јануар''.

Оснивање


Након дужих припрема, које су започеле на дан Светог апостола и јеванђелисте Луке (31. октобра) 2001. године, Центар је, уз благослов Епископа нишког Иринеја, формиран 28. фебруара 2002. године. Присутно је било 17 оснивача. За управника Центра изабран је др Драгиша Бојовић, за заменика Миша Ракоција, а за секретара мр Владимир Цветковић. У Управу су изабрани и мр Бранко Горгиев и Ивица Живковић. Надзорни одбор сачињавају протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић (председник), др Ненад Живановић и Гордана Грбеша.
Центар за црквене студије је регистрован 5. априла 2002. године у Савезном министарству правде.

Објављене књиге



Бојана Мелцер

Манастир Хиландар. Библиографија

О Хиландару је писано у целом свету, језиком и писмом разних народа и ни један српски манастир није толико описан, пописиван и проучаван као Хиландар.
Зато је и библиографија Хиландара, овде први пут у целини сабрана, састављена и обрађена у намери да колико је то могуће обухвати и велики део иностране издавачке делатности, најбољи показатељ места Хиландара у светској културној баштини и пре свега у српској историји, књижевности уметности и духовној култури уопште.
Ово капитално дело представља велики допринос српској библиографији, али и српској култури и науци уопште.



Молитве светога Саве

Приредио Драгиша Бојовић

Књига садржи све молитве Светога Саве забележене у житијима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија. Ове поетске целине, издвојене из наративне структуре животописа и поређане по хронолошком реду, представљају праву молитвено-поетску историју Савиног живота и својеврсно паралелно поетизирано житије.
У предговору др Драгише Бојовића представљен је молитвени портрет Светога Саве, чија је главна црта његово поимање да смисао живота чине “вера чиста и молитва честа”.
Књига приказује суштину Савине личности, о чему скоро и није писано.
Молитве Светога Саве су несвакидашња лектира за студенте, ђаке, научнике и за све друге којима је молитвени живот Светога Саве мало познат. Текстови се могу користити за светосавске приредбе, а књига може послужити и као необично леп дар.



Василије Марковић

Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији

Књига Василија Марковића, “Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији”, је већ неколико деценија незаобилазни извор у проучавању ове тематике. Не рачунајући, у међувремену објављене, парцијалне радове, она је до данашњих дана остала и једина свеобухватна студија о овоме.
Станоје Станојевић и Никола Радојчић су је оценили као “дело високе научне вредности”, које представља “први озбиљан покушај да се проучи и прикаже целокупна прошлост православног монаштва и манастира у Србији.”
Опредељујући се за објављивање ове књиге, издавачи су то учинили из осећаја троструког поштовања: према аутору, теми и према оценама које су о књизи изрекли најбољи српски историчари. Изнад свега имали су на уму актуелну научну вредност књиге.





Бојана Мелцер

Манастир Сопоћани. Библиографија

У свим енциклопедијским и општим делима средњовековне уметности и византијске културе Манастир Сопоћани има своје угледно место. О њему су, поред наших аутора, писали бројни страни научници, истраживачи, писци, песници, а из њихових писаних сведочанстава и дела јасно је да би без Сопоћана уметност византијског света била лишена кључне карике у континуитету свог развоја. Највише захваљујући лепоти сликарства, Сопоћани су 1979. године уписани у светску културну баштину.
Библиографија која је пред вама, стручно и аналитички обрађена, представља изузетан допринос познавању историје манастира и подстицај будућим истраживањима. Она није значајна само за српско библиотекарство, већ представља допринос и српској култури уопште.
Подељена је на следеће тематске целине: Извори, Путописи, Монографије, Општеинформативна дела и опште студије, Сопоћани у општим делима о средњовековној уметности, Историја, Конзерваторско-рестаураторски радови, Архитектура, Сликарство, Археолошки налази, примењена уметност, рукописи и књиге.



Ђорђе Сп. Радојичић

Гојко Суботић

Из прошлости манастира светог Јована Богослова

Манастир Свети Јован Богослов (у јавности и у науци познат до сада као Манастир Поганово) један је од ретких српских манастира без одговарајуће монографије.
Највише пажње у последње време Манастиру је посветио Гојко Суботић, дописни члан Српске академије наука и уметности, чија се научна аргументација делимично наслања на ставове Ђорђа Сп. Радојичића.
То је управо и определило концепцију прве књиге о Манастиру Свети Јован Богослов.
Верујемо да ће она, до појаве опсежне монографије, задовољити потребе читалаца.






Црква светог Пантелејмона у Нишу

Међу нишким храмовима посебно место заузима Црква светог Пантелејмона.
Најважнији разлог за посебно поштовање овога храма стоји у чињеници што је првобитну цркву саградио или обновио Стефан Немања.
Одговарајући на изазов историјског значаја Цркве, одлучили смо да приредимо и објавимо ову књигу, верујући да она може бити на корист и спасење овдашњих богољубивих Срба, али и свих других који долазе у овај свети храм.
Окосницу књиге чини рад проте Петра Гагулића, а у књигу су уврштени и текстови проте Мирољуба Стојановића, академика Војислава Кораћа и др Драгише Бојовића.

Верске потребе ученика основне и средње школе


Задатак овог пројекта је испитивање карактеристика, ступњева и варијетета верских потреба ученика основне и средње школе. Намера је да се разјасне препреке духовном (целовитом) развоју деце, које се налази у представи о Богу, у области слике о себи и домену праштања.
Током рада користиће се следеће методе: интервју, посматрање, тестови и метод случаја. При томе ће се поћи од следећих хипотеза:
– постоје деца са израженијим, као и она са незнатним верским потребама,
– верско искуство као чинилац развоја и одрастања,
– могућност деловања вере на развој у различитим етапама животног пута,
– како Црква данас одговара на верске потребе младих,
– искуство светог и вапај младих за смислом,
– трансцеденција и изазови одрастања и друго...
Рад на овом пројекту трајаће годину дана, а реализоваће га др Исидор Граорац, мр Иван Цветковић, Гордана Грбеша и Ивица Живковић.

Библиографије


Један од значајних предуслова за успешно изучавање тема из области црквених студија је објављивање библиографија. У оквиру овог пројекта планира се израда и објављивање следећих библиографија:
– Библиографија Сопоћана (Бојана Мелцер),
– Библиографија исихазма у Србији (Весна Ристић),
– Библиографија часописа "Свети кнез Лазар" (Снежана Бојовић),
– Библиографија оца Јустина Поповића,
– Библиографија владике Атанасија Јевтића,
– Библиографија манастира Хиландара (Бојана Мелцер),
– Библиографија манастира Дечани,
– Глас Епархије нишке. Библиографија.

Српска духовност и њене византијске основе



На овом пројекту биће ангажовано неколико сарадника, који ће остварити следеће научно-истраживачке теме: Свети Кирило и Методије и њихов утицај на просвету српског народа кроз векове, Исихазам у Србији, Улога хиландарских духовника у развоју старе српске књижевности, Житије светог архиепископа Арсенија I, Аутобиографије српских монаха 18. и 19. века, Епске песме о Светом Сави, Византијски и поствизантијски споменици Ниша, Проучавање Сопоћанског поменика и Српска православна црква у Дубровнику.
Пројекат има мултидисциплинарни карактер и на њему ће радити историчари књижевности, философи, теолози и историчари уметности.
У хронолошком следу прати се рецепција византијске духовности и културе у Србији. Први утицај је остварен кроз деловање светих Ћирила и Методија, а сарадник на пројекту (Ивица Живковић) посебно ће се бавити њиховим утицајем на српску просвету.
Када је у питању тема Исихазам у Србији, истраживање би било спроведено интердисциплинарним приступом и то пре свега теолошким, философским, филолошким и библиографским. Посебан прилог овом истраживању дала би библиографија која би обухватила објављену литературу о исихазму у Србији.
Истраживање би било остварено преко следећих тематских целина:
1. Исихазам као централни део православне духовности
2. Пренос исихазма у Србију
3. Хиландарски исихасти некад и сад
4. Исихазам у савременој српској философији
5. Свети Сава као исихаста
6. Утицај исихазма на формирање српске културе.
На овом пројекту ће радити: Слађана Ристић Горгиев, Владимир Цветковић и Бранко Горгиев.
Научно-истраживачком темом Улога хиландарских духовника у развоју старе српске књижевности жели се показати колико су хиландарски духовници (игумани, старци, баште, јеромонаси и монаси) утицали својим оригиналним књижевним радом, превођењем светоотачке књижевности, преписивачком делатношћу и другим активностима на стварање духовног профила старе српске књижевности. Пошто су неки од њих постaјали и архијереји, жели се испитати и њихова улога у стварању опште духовне и културне климе у Србији.
Најзначајнију улогу имали су архиепископи Сава, Никодим и Данило Други, патријарх Јефрем, епископ Григорије Рашки, јеромонаси Доментијан, Теодосије, Силуан и други. Посебно ће бити истакнута улога светогорских преводилаца старца Исаије и Антонија Багаша, као и многих других чија улога у досадашњим истраживањима није нарочито истицана.
У оквиру овог пројекта биће и објављена књига Молитве Светога Саве.
Овом темом ће се бавити Драгиша Бојовић.
Житије светог архиепископа Арсенија I предмет је текстолошке, књижевно-историјске, стилистичке и поетичке анализе Ане Рочкомановић, што ће омогућити сагледавање поетских вредности дела у контексту средњовековне поетике, али и анализу иманентне поетике самог житија.
Аутобиографије српских монаха 18. и 19. века представљају недовољно истражену и вредновану област српске књижевности. Циљ истраживања био би заснован на:
– попису најзначајнијих аутобиографских објављених дела и рукописа, те на њиховом укључивању у корпус истраживања (Кирил Цвјетковић, Герасим Зелић, Спиридон Алексијевић, Лукијан Мушицки, Нићифор Дучић...)
– проучавање контекстуалних чинилаца (време и околности у којима су животописи настали и штампани, текстолошки опис дела или рукописа, довођење текста у везу са осталим сегментима књижевног или научног опуса аутора)
– проучавању елемената текста (композиција, аутобиографски поступак, тематика, однос према историји, карактеризација савременика, опис путовања, језик и стил, компаративно испитивање веза са другим аутобиографским делима српске књижевности).
На овом пројекту радиће Горан Максимовић.
Темом Епске песме Светом Сави жели се осветлити епски литерарни портрет једне од најзначајнијих личности српске историје.
На овом пројекту ради Миливоје Јовановић.
Циљ пројекта Византијски и поствизантијски споменици Ниша (Миша Ракоција) је формирање византијске карте Ниша са тачном убикацијом споменика, њихово документовање, изучавање и публиковање.
Проучавање Сопоћанског поменика је пројекат на коме су ангажовани др Бранислав Тодић и др Драгиша Бојовић, а њиме се желе наставити истраживања која су започели Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, Ватрослав Јагић и други. Примарна истраживања везана су за историју Српске православне цркве, а рукопис је одличан извор за интердисциплинарна изучавања.
Српска православна црква у Дубровнику је пројекат који реализује мр Ирена Арсић, а период њеног интересовања је 18. и 19. век.
У оквиру пројекта Српска духовност и њене византијске основе биће организован и међународни научни скуп Српска духовност и култура у преднемањићком периоду.
Рад на пројекту "Српска духовност и култура и њене византијске основе" трајаће три године, а планира се укључење још неколико сарадника.



Контакт

Обреновићева 20
18000 Ниш, Србија
Тел. 063/847 84 99

Прва година рада

Остварени резултати

Након организовања Оснивачке скупштине Центра за црквене студије, започета је процедура за регистрацију. Савезно министарство правде је донело решење о регистрацији 5. априла 2002. године. Након тога је Извршни одбор Скупштине Града донео одлуку о додели простора (13 квадратних метара) Центру у Месној заједници "Гаврило Принцип", који је освештао Владика нишки господин Иринеј 19. јуна 2002. године. Тиме су створени минимални услови за почетак рада.
Први програм који је организовао Центар, отварање изложбе "Црквене студије код Срба", изазвао је огромно интересовање. Отворивши изложбу у Универзитетској библиотеци "Никола Тесла", академик Владета Јеротић је нагласио да је у Нишу основана јединствена институција у Србији.
Од 31. октобра до 28. новембра организован је у Великој сали Универзитета у Нишу Духовни семинар "Православна теологија и уметност". Семинар је отворио Владика др Атанасије Јевтић истоименим предавањем. У оквиру овог семинара предавања су одржали и: проф. др Радован Биговић (Црква и постмодернизам), проф. др Бранислав Тодић (Исус Христос – недремано око), доц. др Драгиша Бојовић (Есхатологија св. Јефрема Сирина и српска црквена књижевност) и доц. др Слађана Ристић Горгиев (Гносеологија св. Симеона Новог Богослова).
Владика Атанасије отвара Духовни семинар
Од 9. до 16. децембра Центар за црквене студије се представио на 39. међународном сајму књига у Нишу. За књигу Молитве Светога Саве, приређивача др Драгише Бојовића, Центру је припала награда Иницијал (за ауторски допринос науци или уметности). У оквиру Сајма књига промовисана су издања Центра, а Молитве Светога Саве промовисане су и 23. јануара 2003. године.
У протеклом периоду објављене су и следеће књиге:
– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар. Библиографија,
– Ђорђе Сп. Радојчић, Гојко Суботић, Из прошлости манастира Светога Јована Богослова,
– Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији,
– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани. Библиографија,
Црква светога Пантелејмона у Нишу.
У раду на пројектима остварени су следећи резултати (без икакве финансијске подршке):
1) У оквиру пројекта Српска духовност и њене византијске основе рађено је на следећим подпројектима:
– "Улога хиландарских духовника у развоју српске црквене књижевности" (др Драгиша Бојовић)- објављена књига Молитве Светога Саве и саопштен рад на Међународном научном скупу "Пета хиландарска конференција" на тему Образовање и наука Христова у делима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија.
– "Византијски и поствизантијски споменици Ниша" (Миша Ракоција) – завршен рад на монографији Сићевачки манастир.
– "Проучавање Сопоћанског поменика" (др Бранислав Тодић и др Драгиша Бојовић) – ушли у штампу следећи радови: Бранислав Тодић, Сопоћански поменик (Саопштења, Београд), Драгиша Бојовић, Где се налазио Манастир Промеће. Прилог проучавању Сопоћанског поменика (Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд).
– "Српска православна црква у Дубровнику" мр Ирена Арсић – завршен рад, припремљен за штампу у часопису Црквене студије.
2) У оквиру пројекта Библиографије урађене су следеће библиографије:
– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар (објављено);
– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани (објављено);
– Весна Ристић, Исихазам у Србији, са прилогом библиографији Светога Саве (припрема се за штампу),
– Снежана Бојовић, Библиографија часописа "Свети кнез Лазар" (припрема се за штампу).
Центар за црквене студије је у протеклом периоду остварио сарадњу са следећим институцијама: Архивски центар за проучавање словенског средњeвековља (Државни универзитет Охајо у Колумбусу, САД); Философски факултет у Косовској Митровици; Универзитетска библиотека "Никола Тесла" у Нишу; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду; Задужбина светог манастира Хиландара, Београд; Бугарска академија наука; Извршни одбор Скупштине Града; Извршни одбор Скупштине општине Ниш; Рашко-призренска епархија; Жичка епархија; Богословија "Светих Кирила и Метохија"; Манастир Сопоћани; Манастир Ћелије; Манастир Свети Јован Богослов; Црква светог Пантелејмона у Нишу; Нишки културни центар; Студентски културни центар, Ниш; Арс либри, Београд.
Иницирана је сарадња са следећим институцијама: Пројекат РАСТКО - Библиотека српске културе на Интернету, Београд; Музеј Српске православне цркве, Београд; Центар за словенско-византијска проучавања "Акад. Иван Дујчев", Софија; Хришћански културни центар, Београд итд.
За библиотеку Центра набављено је преко 800 књига, путем поклона и размене, у вредности од око 300.000,00 динара. Центру је приступило поред 16 оснивача још 6 нових чланова, тако да Центар има 22 члана, од тога 8 доктора наука и 6 магистара, а остало су, углавном, постдипломци.
Са славе Центра за црквене студије
Први пут је прослављена и слава Центра за црквене студије, Свети апостол и јеванђелист Лука, уз присуство три архијереја (Владика Иринеј, Владика др Атанасије и Владика др Артемије) и много угледних гостију.

Поља истраживања

Центар за црквене студије има мултидисциплинарни карактер и бави се истраживањима из следећих области:

1) Историја Српске православне цркве,

2) историја ликовне црквене уметности,

3) историја црквене књижевности,

4) теологија и философија светих отаца,

5) византијска естетика,

6) однос византијске и српске црквене културе,

7) међусобни односи националних православних култура,

8) друга компаративна истраживања.

Задаци центра

Постављени су и задаци, које би Центар требало да оствари:
1) научно истраживање црквене историје, културе и уметности,
2) презентација резултата истраживања (издавачка делатност,
промоције, трибине и слично),
3) организовање научних скупова,
4) покретање гласила – часописа Центра ("Црквене студије"),
5) афирмација црквених студија и црквеног стваралаштва,

6) формирање библиотеке и научно-документационог центра,

7) развој научног подмлатка (научна и финансијска помоћ, менторство и слично).

Оснивање центра



Стање црквених студија код Срба задњих деценија прошлог века не може се оценити нарочито повољним. Разлоге за то треба тражити у непостојању специјализованих институција које би се бавиле истраживањима оних области историје, културе и уметности које су, у тематском смислу, блиске Цркви. Православна традиција и резултати православне културе нису, ни у једном периоду развоја српске науке, нашли институционалне еквиваленте. Нису само идеолошки разлози стајали на путу организовања једне специјализоване институције. Том разлогу треба придодати већ пословичну небригу око чувања националних културних вредности, доминантан утицај идеологизираног приступа друштвеним наукама и друго.
Држава није била заинтересована за оснивање оваквих научних институција или није постојао довољно јак научни и креативни потенцијал који би наметнуо такву идеју. На другој страни, ни у самој Српској православној цркви није било снага, а можда ни озбиљне идеје, да се нешто тако реализује.
Све оно што је до данас постигнуто на пољу црквених студија резултат је мукотрпног рада ретких појединаца на факултетима или институтима. Број научника и истраживача који се баве овом проблематиком скоро је симболичан, а можемо слободно рећи, и поражавајући у односу на задатке које треба реализовати. Овоме треба додати и сталну небригу у стварању кадрова који се баве оваквим истраживањима. Они су најчешће препуштени сами себи, у финансијском смислу, а неретко су и без адекватног менторства.
Упркос свим потешкоћама у неким српским универзитетским центрима постоји минимум кадровског потенцијала који може сачињавати језгро специјализоване институције. После Београда, Ниш је један од оних градова у коме је такав потенцијал могуће организовати и окупити. Група научника је сматрала да је формирање Центра за црквене студије у Нишу веома важан национални, духовни и научни задатак. Зато су одговорно приступили оснивању Центра, инсистирајући на научном кредибилитету и црквено-литургијском животу оснивача.