среда, 5. новембар 2014.

Српска духовност и њене византијске основе



На овом пројекту биће ангажовано неколико сарадника, који ће остварити следеће научно-истраживачке теме: Свети Кирило и Методије и њихов утицај на просвету српског народа кроз векове, Исихазам у Србији, Улога хиландарских духовника у развоју старе српске књижевности, Житије светог архиепископа Арсенија I, Аутобиографије српских монаха 18. и 19. века, Епске песме о Светом Сави, Византијски и поствизантијски споменици Ниша, Проучавање Сопоћанског поменика и Српска православна црква у Дубровнику.
Пројекат има мултидисциплинарни карактер и на њему ће радити историчари књижевности, философи, теолози и историчари уметности.
У хронолошком следу прати се рецепција византијске духовности и културе у Србији. Први утицај је остварен кроз деловање светих Ћирила и Методија, а сарадник на пројекту (Ивица Живковић) посебно ће се бавити њиховим утицајем на српску просвету.
Када је у питању тема Исихазам у Србији, истраживање би било спроведено интердисциплинарним приступом и то пре свега теолошким, философским, филолошким и библиографским. Посебан прилог овом истраживању дала би библиографија која би обухватила објављену литературу о исихазму у Србији.
Истраживање би било остварено преко следећих тематских целина:
1. Исихазам као централни део православне духовности
2. Пренос исихазма у Србију
3. Хиландарски исихасти некад и сад
4. Исихазам у савременој српској философији
5. Свети Сава као исихаста
6. Утицај исихазма на формирање српске културе.
На овом пројекту ће радити: Слађана Ристић Горгиев, Владимир Цветковић и Бранко Горгиев.
Научно-истраживачком темом Улога хиландарских духовника у развоју старе српске књижевности жели се показати колико су хиландарски духовници (игумани, старци, баште, јеромонаси и монаси) утицали својим оригиналним књижевним радом, превођењем светоотачке књижевности, преписивачком делатношћу и другим активностима на стварање духовног профила старе српске књижевности. Пошто су неки од њих постaјали и архијереји, жели се испитати и њихова улога у стварању опште духовне и културне климе у Србији.
Најзначајнију улогу имали су архиепископи Сава, Никодим и Данило Други, патријарх Јефрем, епископ Григорије Рашки, јеромонаси Доментијан, Теодосије, Силуан и други. Посебно ће бити истакнута улога светогорских преводилаца старца Исаије и Антонија Багаша, као и многих других чија улога у досадашњим истраживањима није нарочито истицана.
У оквиру овог пројекта биће и објављена књига Молитве Светога Саве.
Овом темом ће се бавити Драгиша Бојовић.
Житије светог архиепископа Арсенија I предмет је текстолошке, књижевно-историјске, стилистичке и поетичке анализе Ане Рочкомановић, што ће омогућити сагледавање поетских вредности дела у контексту средњовековне поетике, али и анализу иманентне поетике самог житија.
Аутобиографије српских монаха 18. и 19. века представљају недовољно истражену и вредновану област српске књижевности. Циљ истраживања био би заснован на:
– попису најзначајнијих аутобиографских објављених дела и рукописа, те на њиховом укључивању у корпус истраживања (Кирил Цвјетковић, Герасим Зелић, Спиридон Алексијевић, Лукијан Мушицки, Нићифор Дучић...)
– проучавање контекстуалних чинилаца (време и околности у којима су животописи настали и штампани, текстолошки опис дела или рукописа, довођење текста у везу са осталим сегментима књижевног или научног опуса аутора)
– проучавању елемената текста (композиција, аутобиографски поступак, тематика, однос према историји, карактеризација савременика, опис путовања, језик и стил, компаративно испитивање веза са другим аутобиографским делима српске књижевности).
На овом пројекту радиће Горан Максимовић.
Темом Епске песме Светом Сави жели се осветлити епски литерарни портрет једне од најзначајнијих личности српске историје.
На овом пројекту ради Миливоје Јовановић.
Циљ пројекта Византијски и поствизантијски споменици Ниша (Миша Ракоција) је формирање византијске карте Ниша са тачном убикацијом споменика, њихово документовање, изучавање и публиковање.
Проучавање Сопоћанског поменика је пројекат на коме су ангажовани др Бранислав Тодић и др Драгиша Бојовић, а њиме се желе наставити истраживања која су започели Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, Ватрослав Јагић и други. Примарна истраживања везана су за историју Српске православне цркве, а рукопис је одличан извор за интердисциплинарна изучавања.
Српска православна црква у Дубровнику је пројекат који реализује мр Ирена Арсић, а период њеног интересовања је 18. и 19. век.
У оквиру пројекта Српска духовност и њене византијске основе биће организован и међународни научни скуп Српска духовност и култура у преднемањићком периоду.
Рад на пројекту "Српска духовност и култура и њене византијске основе" трајаће три године, а планира се укључење још неколико сарадника.



Нема коментара:

Постави коментар