среда, 5. новембар 2014.

Прва година рада

Остварени резултати

Након организовања Оснивачке скупштине Центра за црквене студије, започета је процедура за регистрацију. Савезно министарство правде је донело решење о регистрацији 5. априла 2002. године. Након тога је Извршни одбор Скупштине Града донео одлуку о додели простора (13 квадратних метара) Центру у Месној заједници "Гаврило Принцип", који је освештао Владика нишки господин Иринеј 19. јуна 2002. године. Тиме су створени минимални услови за почетак рада.
Први програм који је организовао Центар, отварање изложбе "Црквене студије код Срба", изазвао је огромно интересовање. Отворивши изложбу у Универзитетској библиотеци "Никола Тесла", академик Владета Јеротић је нагласио да је у Нишу основана јединствена институција у Србији.
Од 31. октобра до 28. новембра организован је у Великој сали Универзитета у Нишу Духовни семинар "Православна теологија и уметност". Семинар је отворио Владика др Атанасије Јевтић истоименим предавањем. У оквиру овог семинара предавања су одржали и: проф. др Радован Биговић (Црква и постмодернизам), проф. др Бранислав Тодић (Исус Христос – недремано око), доц. др Драгиша Бојовић (Есхатологија св. Јефрема Сирина и српска црквена књижевност) и доц. др Слађана Ристић Горгиев (Гносеологија св. Симеона Новог Богослова).
Владика Атанасије отвара Духовни семинар
Од 9. до 16. децембра Центар за црквене студије се представио на 39. међународном сајму књига у Нишу. За књигу Молитве Светога Саве, приређивача др Драгише Бојовића, Центру је припала награда Иницијал (за ауторски допринос науци или уметности). У оквиру Сајма књига промовисана су издања Центра, а Молитве Светога Саве промовисане су и 23. јануара 2003. године.
У протеклом периоду објављене су и следеће књиге:
– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар. Библиографија,
– Ђорђе Сп. Радојчић, Гојко Суботић, Из прошлости манастира Светога Јована Богослова,
– Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији,
– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани. Библиографија,
Црква светога Пантелејмона у Нишу.
У раду на пројектима остварени су следећи резултати (без икакве финансијске подршке):
1) У оквиру пројекта Српска духовност и њене византијске основе рађено је на следећим подпројектима:
– "Улога хиландарских духовника у развоју српске црквене књижевности" (др Драгиша Бојовић)- објављена књига Молитве Светога Саве и саопштен рад на Међународном научном скупу "Пета хиландарска конференција" на тему Образовање и наука Христова у делима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија.
– "Византијски и поствизантијски споменици Ниша" (Миша Ракоција) – завршен рад на монографији Сићевачки манастир.
– "Проучавање Сопоћанског поменика" (др Бранислав Тодић и др Драгиша Бојовић) – ушли у штампу следећи радови: Бранислав Тодић, Сопоћански поменик (Саопштења, Београд), Драгиша Бојовић, Где се налазио Манастир Промеће. Прилог проучавању Сопоћанског поменика (Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд).
– "Српска православна црква у Дубровнику" мр Ирена Арсић – завршен рад, припремљен за штампу у часопису Црквене студије.
2) У оквиру пројекта Библиографије урађене су следеће библиографије:
– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар (објављено);
– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани (објављено);
– Весна Ристић, Исихазам у Србији, са прилогом библиографији Светога Саве (припрема се за штампу),
– Снежана Бојовић, Библиографија часописа "Свети кнез Лазар" (припрема се за штампу).
Центар за црквене студије је у протеклом периоду остварио сарадњу са следећим институцијама: Архивски центар за проучавање словенског средњeвековља (Државни универзитет Охајо у Колумбусу, САД); Философски факултет у Косовској Митровици; Универзитетска библиотека "Никола Тесла" у Нишу; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду; Задужбина светог манастира Хиландара, Београд; Бугарска академија наука; Извршни одбор Скупштине Града; Извршни одбор Скупштине општине Ниш; Рашко-призренска епархија; Жичка епархија; Богословија "Светих Кирила и Метохија"; Манастир Сопоћани; Манастир Ћелије; Манастир Свети Јован Богослов; Црква светог Пантелејмона у Нишу; Нишки културни центар; Студентски културни центар, Ниш; Арс либри, Београд.
Иницирана је сарадња са следећим институцијама: Пројекат РАСТКО - Библиотека српске културе на Интернету, Београд; Музеј Српске православне цркве, Београд; Центар за словенско-византијска проучавања "Акад. Иван Дујчев", Софија; Хришћански културни центар, Београд итд.
За библиотеку Центра набављено је преко 800 књига, путем поклона и размене, у вредности од око 300.000,00 динара. Центру је приступило поред 16 оснивача још 6 нових чланова, тако да Центар има 22 члана, од тога 8 доктора наука и 6 магистара, а остало су, углавном, постдипломци.
Са славе Центра за црквене студије
Први пут је прослављена и слава Центра за црквене студије, Свети апостол и јеванђелист Лука, уз присуство три архијереја (Владика Иринеј, Владика др Атанасије и Владика др Артемије) и много угледних гостију.

Нема коментара:

Постави коментар