Библиографије

Један од значајних предуслова за успешно изучавање тема из области црквених студија је објављивање библиографија. У оквиру овог пројекта планира се израда и објављивање следећих библиографија:
– Библиографија Сопоћана (Бојана Мелцер),
– Библиографија исихазма у Србији (Весна Ристић),
– Библиографија часописа "Свети кнез Лазар" (Снежана Бојовић),
– Библиографија оца Јустина Поповића,
– Библиографија владике Атанасија Јевтића,
– Библиографија манастира Хиландара (Бојана Мелцер),
– Библиографија манастира Дечани,
– Глас Епархије нишке. Библиографија.

Српска духовност и њене византијске основе

---

На овом пројекту биће ангажовано неколико сарадника, који ће остварити следеће научно-истраживачке теме: Свети Кирило и Методије и њихов утицај на просвету српског народа кроз векове, Исихазам у Србији, Улога хиландарских духовника у развоју старе српске књижевности, Житије светог архиепископа Арсенија I, Аутобиографије српских монаха 18. и 19. века, Епске песме о Светом Сави, Византијски и поствизантијски споменици Ниша, Проучавање Сопоћанског поменика и Српска православна црква у Дубровнику.
Пројекат има мултидисциплинарни карактер и на њему ће радити историчари књижевности, философи, теолози и историчари уметности.
У хронолошком следу прати се рецепција византијске духовности и културе у Србији. Први утицај је остварен кроз деловање светих Ћирила и Методија, а сарадник на пројекту (Ивица Живковић) посебно ће се бавити њиховим утицајем на српску просвету.
Када је у питању тема Исихазам у Србији, истраживање би било спроведено интердисциплинарним приступом и то пре свега теолошким, философским, филолошким и библиографским. Посебан прилог овом истраживању дала би библиографија која би обухватила објављену литературу о исихазму у Србији.
Истраживање би било остварено преко следећих тематских целина:
1. Исихазам као централни део православне духовности
2. Пренос исихазма у Србију
3. Хиландарски исихасти некад и сад
4. Исихазам у савременој српској философији
5. Свети Сава као исихаста
6. Утицај исихазма на формирање српске културе.
На овом пројекту ће радити: Слађана Ристић Горгиев, Владимир Цветковић и Бранко Горгиев.
Научно-истраживачком темом Улога хиландарских духовника у развоју старе српске књижевности жели се показати колико су хиландарски духовници (игумани, старци, баште, јеромонаси и монаси) утицали својим оригиналним књижевним радом, превођењем светоотачке књижевности, преписивачком делатношћу и другим активностима на стварање духовног профила старе српске књижевности. Пошто су неки од њих постaјали и архијереји, жели се испитати и њихова улога у стварању опште духовне и културне климе у Србији.
Најзначајнију улогу имали су архиепископи Сава, Никодим и Данило Други, патријарх Јефрем, епископ Григорије Рашки, јеромонаси Доментијан, Теодосије, Силуан и други. Посебно ће бити истакнута улога светогорских преводилаца старца Исаије и Антонија Багаша, као и многих других чија улога у досадашњим истраживањима није нарочито истицана.
У оквиру овог пројекта биће и објављена књига Молитве Светога Саве.
Овом темом ће се бавити Драгиша Бојовић.
Житије светог архиепископа Арсенија I предмет је текстолошке, књижевно-историјске, стилистичке и поетичке анализе Ане Рочкомановић, што ће омогућити сагледавање поетских вредности дела у контексту средњовековне поетике, али и анализу иманентне поетике самог житија.
Аутобиографије српских монаха 18. и 19. века представљају недовољно истражену и вредновану област српске књижевности. Циљ истраживања био би заснован на:
– попису најзначајнијих аутобиографских објављених дела и рукописа, те на њиховом укључивању у корпус истраживања (Кирил Цвјетковић, Герасим Зелић, Спиридон Алексијевић, Лукијан Мушицки, Нићифор Дучић...)
– проучавање контекстуалних чинилаца (време и околности у којима су животописи настали и штампани, текстолошки опис дела или рукописа, довођење текста у везу са осталим сегментима књижевног или научног опуса аутора)
– проучавању елемената текста (композиција, аутобиографски поступак, тематика, однос према историји, карактеризација савременика, опис путовања, језик и стил, компаративно испитивање веза са другим аутобиографским делима српске књижевности).
На овом пројекту радиће Горан Максимовић.
Темом Епске песме Светом Сави жели се осветлити епски литерарни портрет једне од најзначајнијих личности српске историје.
На овом пројекту ради Миливоје Јовановић.
Циљ пројекта Византијски и поствизантијски споменици Ниша (Миша Ракоција) је формирање византијске карте Ниша са тачном убикацијом споменика, њихово документовање, изучавање и публиковање.
Проучавање Сопоћанског поменика је пројекат на коме су ангажовани др Бранислав Тодић и др Драгиша Бојовић, а њиме се желе наставити истраживања која су започели Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, Ватрослав Јагић и други. Примарна истраживања везана су за историју Српске православне цркве, а рукопис је одличан извор за интердисциплинарна изучавања.
Српска православна црква у Дубровнику је пројекат који реализује мр Ирена Арсић, а период њеног интересовања је 18. и 19. век.
У оквиру пројекта Српска духовност и њене византијске основе биће организован и међународни научни скуп Српска духовност и култура у преднемањићком периоду.
Рад на пројекту "Српска духовност и култура и њене византијске основе" трајаће три године, а планира се укључење још неколико сарадника.

Контакт

Обреновићева 20

18000 Ниш, Србија
Тел. 063/847 84 99

Прва година рада

Остварени резултати

Након организовања Оснивачке скупштине Центра за црквене студије, започета је процедура за регистрацију. Савезно министарство правде је донело решење о регистрацији 5. априла 2002. године. Након тога је Извршни одбор Скупштине Града донео одлуку о додели простора (13 квадратних метара) Центру у Месној заједници "Гаврило Принцип", који је освештао Владика нишки господин Иринеј 19. јуна 2002. године. Тиме су створени минимални услови за почетак рада.
Први програм који је организовао Центар, отварање изложбе "Црквене студије код Срба", изазвао је огромно интересовање. Отворивши изложбу у Универзитетској библиотеци "Никола Тесла", академик Владета Јеротић је нагласио да је у Нишу основана јединствена институција у Србији.
Од 31. октобра до 28. новембра организован је у Великој сали Универзитета у Нишу Духовни семинар "Православна теологија и уметност". Семинар је отворио Владика др Атанасије Јевтић истоименим предавањем. У оквиру овог семинара предавања су одржали и: проф. др Радован Биговић (Црква и постмодернизам), проф. др Бранислав Тодић (Исус Христос – недремано око), доц. др Драгиша Бојовић (Есхатологија св. Јефрема Сирина и српска црквена књижевност) и доц. др Слађана Ристић Горгиев (Гносеологија св. Симеона Новог Богослова).

Владика Атанасије отвара Духовни семинар

Од 9. до 16. децембра Центар за црквене студије се представио на 39. међународном сајму књига у Нишу. За књигу Молитве Светога Саве, приређивача др Драгише Бојовића, Центру је припала награда Иницијал (за ауторски допринос науци или уметности). У оквиру Сајма књига промовисана су издања Центра, а Молитве Светога Саве промовисане су и 23. јануара 2003. године.
У протеклом периоду објављене су и следеће књиге:
– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар. Библиографија,
– Ђорђе Сп. Радојчић, Гојко Суботић, Из прошлости манастира Светога Јована Богослова,
– Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији,
– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани. Библиографија,
– Црква светога Пантелејмона у Нишу.
У раду на пројектима остварени су следећи резултати (без икакве финансијске подршке):
1) У оквиру пројекта Српска духовност и њене византијске основе рађено је на следећим подпројектима:
– "Улога хиландарских духовника у развоју српске црквене књижевности" (др Драгиша Бојовић)- објављена књига Молитве Светога Саве и саопштен рад на Међународном научном скупу "Пета хиландарска конференција" на тему Образовање и наука Христова у делима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија.
– "Византијски и поствизантијски споменици Ниша" (Миша Ракоција) – завршен рад на монографији Сићевачки манастир.
– "Проучавање Сопоћанског поменика" (др Бранислав Тодић и др Драгиша Бојовић) – ушли у штампу следећи радови: Бранислав Тодић, Сопоћански поменик (Саопштења, Београд), Драгиша Бојовић, Где се налазио Манастир Промеће. Прилог проучавању Сопоћанског поменика (Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд).
– "Српска православна црква у Дубровнику" мр Ирена Арсић – завршен рад, припремљен за штампу у часопису Црквене студије.
2) У оквиру пројекта Библиографије урађене су следеће библиографије:
– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар (објављено);
– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани (објављено);
– Весна Ристић, Исихазам у Србији, са прилогом библиографији Светога Саве (припрема се за штампу),
– Снежана Бојовић, Библиографија часописа "Свети кнез Лазар" (припрема се за штампу).
Центар за црквене студије је у протеклом периоду остварио сарадњу са следећим институцијама: Архивски центар за проучавање словенског средњeвековља (Државни универзитет Охајо у Колумбусу, САД); Философски факултет у Косовској Митровици; Универзитетска библиотека "Никола Тесла" у Нишу; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду; Задужбина светог манастира Хиландара, Београд; Бугарска академија наука; Извршни одбор Скупштине Града; Извршни одбор Скупштине општине Ниш; Рашко-призренска епархија; Жичка епархија; Богословија "Светих Кирила и Метохија"; Манастир Сопоћани; Манастир Ћелије; Манастир Свети Јован Богослов; Црква светог Пантелејмона у Нишу; Нишки културни центар; Студентски културни центар, Ниш; Арс либри, Београд.
Иницирана је сарадња са следећим институцијама: Пројекат РАСТКО - Библиотека српске културе на Интернету, Београд; Музеј Српске православне цркве, Београд; Центар за словенско-византијска проучавања "Акад. Иван Дујчев", Софија; Хришћански културни центар, Београд итд.
За библиотеку Центра набављено је преко 800 књига, путем поклона и размене, у вредности од око 300.000,00 динара. Центру је приступило поред 16 оснивача још 6 нових чланова, тако да Центар има 22 члана, од тога 8 доктора наука и 6 магистара, а остало су, углавном, постдипломци.

Са славе Центра за црквене студије

Први пут је прослављена и слава Центра за црквене студије, Свети апостол и јеванђелист Лука, уз присуство три архијереја (Владика Иринеј, Владика др Атанасије и Владика др Артемије) и много угледних гостију.

Поља истраживања

Центар за црквене студије има мултидисциплинарни карактер и бави се истраживањима из следећих области:

1) Историја Српске православне цркве,

2) историја ликовне црквене уметности,

3) историја црквене књижевности,

4) теологија и философија светих отаца,

5) византијска естетика,

6) однос византијске и српске црквене културе,

7) међусобни односи националних православних култура,

8) друга компаративна истраживања.

Задаци центра

Постављени су и задаци, које би Центар требало да оствари:

1) научно истраживање црквене историје, културе и уметности,

2) презентација резултата истраживања (издавачка делатност,
промоције, трибине и слично),

3) организовање научних скупова,

4) покретање гласила – часописа Центра ("Црквене студије"),

5) афирмација црквених студија и црквеног стваралаштва,

6) формирање библиотеке и научно-документационог центра,

7) развој научног подмлатка (научна и финансијска помоћ, менторство и слично).

Оснивање центра

Стање црквених студија код Срба задњих деценија прошлог века не може се оценити нарочито повољним. Разлоге за то треба тражити у непостојању специјализованих институција које би се бавиле истраживањима оних области историје, културе и уметности које су, у тематском смислу, блиске Цркви. Православна традиција и резултати православне културе нису, ни у једном периоду развоја српске науке, нашли институционалне еквиваленте. Нису само идеолошки разлози стајали на путу организовања једне специјализоване институције. Том разлогу треба придодати већ пословичну небригу око чувања националних културних вредности, доминантан утицај идеологизираног приступа друштвеним наукама и друго.

Држава није била заинтересована за оснивање оваквих научних институција или није постојао довољно јак научни и креативни потенцијал који би наметнуо такву идеју. На другој страни, ни у самој Српској православној цркви није било снага, а можда ни озбиљне идеје, да се нешто тако реализује.
Све оно што је до данас постигнуто на пољу црквених студија резултат је мукотрпног рада ретких појединаца на факултетима или институтима. Број научника и истраживача који се баве овом проблематиком скоро је симболичан, а можемо слободно рећи, и поражавајући у односу на задатке које треба реализовати. Овоме треба додати и сталну небригу у стварању кадрова који се баве оваквим истраживањима. Они су најчешће препуштени сами себи, у финансијском смислу, а неретко су и без адекватног менторства.
Упркос свим потешкоћама у неким српским универзитетским центрима постоји минимум кадровског потенцијала који може сачињавати језгро специјализоване институције. После Београда, Ниш је један од оних градова у коме је такав потенцијал могуће организовати и окупити. Група научника је сматрала да је формирање Центра за црквене студије у Нишу веома важан национални, духовни и научни задатак. Зато су одговорно приступили оснивању Центра, инсистирајући на научном кредибилитету и црквено-литургијском животу оснивача.